Обавештење- Радионица Обогаћеног једносменског рада

Радионица Обогаћеног једносменског рада Српског језика и књижевности – ,,Сусрет са књижевницима”

Школска 2021/2022.
Реализатор: Ервина Бећировић,  мастер филолог србиста
 
Циљеви:
– Упознавање ученика са почецима књижевне мисли, ударање религијских темеља у мисао о књижевности;
– Презентовање трију стожера европске књижевности  (руске, француске и немачке), главних представника кроз избор поезије, јер захтева краће време читања с обзиром на њихов узраст.
Радионица је осмишљена кроз четири теме које су усклађене са календаром за прво полугодиште:
1) књижевност Истока; 2) руска књижевност ; 3) француска књижевност ;        4) немачка књижевност.
Оперативни план разрађује сваку од четири наведене теме кроз креативно-едукативне радионице – кроз представнике, њихову биографију и избор из његових дела – ученици имају панораму тематско-мотивске равни представљене књижевности. Руска, француска и немачка књижевност, као главна упоришта европске књижевности, изабране су како би се ученицима подигао ниво општег образовања и познавања класичне европске мисли, како би се на један посве нов и другачији начин представила књижевна мисао у основношколском узрасту, и како би се препознала и каналисала њихова интересовања за лепоту писане речи:
– књижевност Истока представљена је кроз  древну индијску књижевност захрањеном будистичком мишљу, те кроз хаику поезију као језгровит облик са универзалним значењем;
– руска књижевност представљена је кроз лик и дело Александра Пушкина, Марине Цветајеве, Ане Ахматове, али и супротстављене биографије Лава Николајевича Толстоја и Михаила Фјодоровича Достојевског;
– француска књижевност афирмисана је кроз дела Артура Рембоа, Виктора Игоа, Жака Превера и Шарла Бодлера – избор песника није хронолошки будући да они још увек не познају књижевне епохе;
– немачка књижевност представљена је кроз дела Ханриха Хајнеа, Рилкеа, Хермана Хесеа, Гетеа – уједно, ученицима је проширен избор песама за смотре рецитатора.
Планирано је да свака обрађена тема буде заокружена израдом паноа, те да се код ученика и на тај начин створи јасна представа и свест о напредној књижевности (у културолошком смислу), те да се истакне њихов утицај на књижевности које су, у идејном погледу, каскале, и, још увек каскају за њима…
 
 
,,Habent sua fata libelli – Књиге имају своју судбину.”
(Теренцијан Маур)