Трагом предака – Свак је ковач своје среће

„Добар занат злата вреди“ каже једна стара народна пословица а управо су њу ученици који похађају радионицу „Трагом предака“ у оквиру једносменског обогаћеног рада искористили као мото за своје овонедељне активност. У среду 26. новембра посетили су ковачку радионицу мајстора Алије Мусића и Митровића воденицу у пријепољском насељу Луке. Ученици су имали прилику да се „из прве руке“ упознају са занатима који су данас у изумирању.

Мајстор Алија није жалио ни времена ни речи да ученицима покаже и прикаже чари свог заната. Најпре их је упознао са алатима које користи и чему служе а онда и са широким асортиманом производа које његове вредне руке стварају. Сазнали су шта је наковањ, како се праве кланфе и покива секира, шта је косјер а шта тесла, како се кали челик а што је најважније схватили су зашто се каже да се „гвожђе кује док је вруће“. И ако су данас аутомобили и трактори заменили коње нашла се у његовој радионици и по која потковица као потсетник на давна времена и један од симбола ковачког заната.

Следећа дестинација била је једина активна воденица у Пријепољу. Мада су ученици доста тога о воденицама и принципу на који раде знали са часова технике и технологије многи од њих су по први пут имали прилику да то виде и уживо. Сазнали су како се меље жито и како настаје брашно. Уз мелодију коју су стварале хука воде и клепетање чекетала ученици су помно пратили причу о овом старом занату. Била је ово прилика да се присете и старих митова који су се испредали око воденица, недостајао је само Сава Савановић па да угођај буде комплетан.

Била је ово још једна прилика да се потсетимо колико је важно очување традиције једног народа као залог за његову будућност. Али овде не стављамо тачку већ само запету на нашем путовању „Трагом предака“.