utorak, april 23, 2024
Вести

Критеријум оцењивања за предмет Биологија

Критеријуми оцењивања из предмета биологија

                           за ученике 5,6,7 и 8 разреда  основне школе

     За састављање овог  правилника користио сам се званичним документом Министарства просвете науке и технолошког развоја, према Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању – „Службени гласник РС” број 34 од 17.маја 2019.

Из предмета биологија, ученик се оцењује бројчано, а у складу са законом и прописима донетим на основу њега. Врста, ниво и обим знања и ангажовање ученика оцењују се тако да оцену:

Одличан (5) добија ученик који:

•           је у потпуности савладао градиво,

•           је сигуран и самосталан, брзо и логично закључује,

•           успешно повезује садржаје, уочава корелације с другим предметима,

•           зна применити знање у решавању проблемских задатака,

•           брзо, тачно, опширно, логички и аргументовано одговара на постављена питања,

•           самостално или у групи ради и презентира пројектне задатке,

•           је одговоран према раду, наставницима, ученицима, и животном окружењу.

Врло добар (4) добија ученик који:

•           има висок ниво и обим знања и степен разумевања програмских садржаја,

•           спорије, али тачно, логично и углавном аргументовано одговара на постављена      питања, уз евентуално постављање подпитања,

•           поседује и успешно примењује стечена знања из биологије (уз мању помоћ   наставника и висок             степен ангажовања ученика),

•           доноси закључке на већ наученим примерима,

•           се повремено укључује у тимски рад при изради пројектних задатака,

•           је одговоран према раду, наставницима, ученицима, и животном окружењу.

Добар (3) добија ученик који:

•           има просечан ниво и обим знања и степен разумевања програмских садржаја,

•           полагано и углавном тачно одговара на постављена питања, уз помоћ            наставника,

•           углавном разуме наставне садржаје и делимично примењује стечена знања,

•           изводи закључке уз помоћ наставника,

•           је понекад и неспреман може изказати знање, способности и вештине из       биологије,

•           је одговоран према наставницима, ученицима, и животном окружењу.

Довољан (2) добија ученик који:

•           има задовољавајући ниво и обим знања (не разуме у потпуности наставне     садржаје и отежано             примењује стечена знања),

•           деломично и површно одговара на постављена питања уз помоћ наставника,

•           уз знатну помоћ наставника на једноставан начин набраја и описује природне и       биолошке процесе,

•           код доношења закључака наилази на веће проблеме и несамостално доноси закључке.

Недовољан (1) добија ученик који:

•           није достигао задовољавајући ниво и обим знања и разумевања програмских           садржаја,

•           не одговара на постављена питања и није усвојио кључне појмове,

•           не разуме наставне садржаје и не примењује знање из биологије и у    свакодневном животу,

•           уз велику помоћ наставника непотпуно описује биолошке појаве и     процесе,

•           не показује вољу за стицање биолошког знања,

•           погрешно уочава биолошке процесе те доноси нелогичне закључке без          разумевања.

Врста, ниво ,обим знања и ангажовање ученика се повезују са  критеријумима оцењивања  који су базирани према  исходима постигнућа ученика

                                      ИСХОДИ ПО ТЕМАМА И РАЗРЕДИМА

                                          (на крају теме ученик би требало да …)

                                                                 5.РАЗРЕД

ТЕМА: ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА                                                Разуме појам живог и истражује особине живих бића по познатој процедури и води рачуна о безбедности током рада; користи доступну ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;

ТЕМА: ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА Идентификује основне прилагођености спољашње грађе живих бића на услове животне средине, укључујући и основне односе исхране и  распрострањење;једноставним цртежом прикаже биолошке објекте које посматра и истражује и означи кључне детаље; користи доступну ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;

ТЕМА: НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА                                                         Прикупља податке о варијабилности организама унутар једне врсте, табеларно и графички их представља и изводи једноставне закључке; разликује наследне особине и особине које су резултат деловања средине, на   моделима из  свакодневног  живота;поставља једноставне претпоставке, огледом испитује утицај срединских фактора на ненаследне особине  живих бића и критички    сагледава резултате;користи доступну ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу  резултата;

ТЕМА: ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ                                                                             Доводи у везу промене у спољашњој средини (укључујући утицај човека) са губитком разноврсности живих бића на Земљи; прави  разлику између одговорног и неодговорног односа према живим бићима у   непосредном окружењу;предлаже акције бриге о биљкама и животињама у непосредном окружењу,   учествује у њима,  сарађује са осталим  учесницима и решава конфликте на ненасилан  начин; илуструје примерима деловање људи на животну средину и схвата последице таквих   дејстава; користи доступну ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;

ТЕМА: ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ                                                                                 Идентификује елементе здравог начина живота и у односу на њих уме да процени сопствене животне навике и избегава ризична понашања; користи доступну ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;

                                                           6.РАЗРЕД

ТЕМА:ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Упоређује грађу животиња, биљака и бактерија на нивоу ћелије и нивоу организма;

повезује грађу и животне процесе на нивоу ћелије и нивоу организма;одређује положај органа човека и њихову улогу;цртежом или моделом приказује основне елементе грађе ћелије једноћелијских и вишећелијских организама;користи лабораторијски прибор и школски микроскоп за израду и посматрање готових и самостално израђених препарата;хумано поступа према организмима које истражује;користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;разматра, у групи, шта и како учи и где та знања може да примени.

ТЕМА:ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Прави  разлику између животне средине, станишта, популације, екосистема и еколошке нише;разматра односе међу члановима једне популације, односе између различитих популација, као и односе имеђу различитих популација на конкретним примерима;

илуструје примерима међусобни утицај живих бића и узајамни однос са животном средином;повезује узроке нарушавања животне средине са последицама по њу и људско здравље и делује личним примером у циљу заштите животне средине;хумано поступа према организмима које истражује;користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;разматра, у групи, шта и како учи и где та знања може да примени.

ТЕМА:НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Истражује утицај средине на испољавање особина, поштујући принципе научног метода;идентификује примере природне и вештачке селекције у окружењу и у задатом тексту/илустрацији;повезује  еволутивне промене са наследном варијабилношћу и природном селекцијом;хумано поступа према организмима које истражује;користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;

разматра, у групи, шта и како учи и где та знања може да примени.

ТЕМА:ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Групише организме према особинама које указују на заједничко порекло живота на Земљи;одређује  положај непознате врсте на „дрвету живота“, на основу познавања општих карактеристика једноћелијских и вишећелијских организама;користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;

разматра, у групи, шта и како учи и где та знања може да примени.

ТЕМА:ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Прикупи податке о радовима научника који су допринели изучавању људског здравља и изнесе свој став о значају њиховог истраживања;одржава личну хигијену и хигијену животног простора у циљу спречавања инфекција;доведи у везу измењено понашање људи са коришћењем психоактивних супстанци;збрине површинске озледе коже, укаже прву помоћ у случају убода инсеката, сунчанице и топлотног удара и затражи лекарску помоћ кад процени да је потребна;користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;

разматра, у групи, шта и како учи и где та знања може да примени.

                                                                  7.РАЗРЕД

ТЕМА:НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Прикупља и анализира податке о животним циклусима почевши од оплођења; упоређује бесполно и полно размножавање;идентификује разлике између митозе и мејозе на основну промене броја хромозома и њихове улоге у развићу и репродукцији;одређује однос између гена и хромозома и основну улогу генетичког материјала у ћелији;шематски прикаже наслеђивање пола и других особина према првом Менделовом правилу;користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке; разматра, у групи, шта и како је учио и где та знања може да примени.

ТЕМА:ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ

Одређује положај организма на дрвету живота на основу прикупљених и анализираних информација о његовој грађи;упоређује организме на различитим позицијама на „дрвету живота“ према начину на који обављају животне процесе; користи микроскоп за посматрање грађе гљива, биљних и животињских ткива;упоређује грађу животиња, биљака и бактерија на нивоу ћелија и нивоу организма;повезује грађу и животне процесе на нивоу ћелије и нивоу организма;одређује положај човекових органа и њихову улогу; цртежом или моделом прикаже основне елементе грађе ћелије једноћелијских и вишећелијских организама; користи лабораторијски прибор и школски микроскоп за израду и посматрање препарата;

хумано поступа према организмима које истражуje.

ТЕМА:ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Одређује положај организма на дрвету живота на основу прикупљених и анализираних информација о његовој грађи; упоређује организме на различитим позицијама на „дрвету живота“ према начину на који обављају животне процесе;  користи микроскоп за посматрање грађе гљива, биљних и животињских  ткива; разврста организме према задатим критеријумима применом дихотомих кључева; повеже принципе систематике са филогенијом и еволуцијом на основу данашњих и изумрлих врста – фосила; користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата; табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке; разматра, у групи, шта и како је учио и где та знања може да примени.

ТЕМА:ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Идентификује основне односе у биоценози на задатим примерима;илуструје примерима однос између еколошких фактора и ефеката природне селекције; упоређује прикупљене податке о изабраној врсти и њеној бројности на различитим стаништима; повезује утицај абиотичких чинилаца у одређеној животној области – биому са животним формама које га насељавају; анализира разлику између сличности и сродности организама на примерима конвергенције и дивергенције; идентификује трофички ниво организма у мрежи  исхране; предложе акције заштите биодиверзитета и учествује у њима; користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата; табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;  разматра, у групи, шта и како је учио и где та знања може да примени.

ТЕМА:ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Анализира задати јеловник са аспекта уравнотежене и разноврсне исхране; идентификује поремећаје исхране на основу типичних симптома (гојазност, анорексија, булимија); планира време за рад, одмор и рекреацију; доведи у везу измењено понашање људи са коришћењем психоактивних супстанци; аргументује предности вакцинације; примењује поступке збрињавања лакших облика крварења; расправља о различитости међу људима са аспекта генетичке варијабилности, толеранције и прихватања различитости; користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата; табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке

                                                           8.РАЗРЕД

ТЕМА:ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Повезује грађу ћелијских органела са њиховом улогом у метаболизму ћелије; повезује однос површине и запремине ћелије и тела са начином обављања основних животних функција; идентификује регулаторне механизме у одржавању хомеостазе; илуструје примерима везу између физиолошких одговора живих бића и промена у спољашњој средини; цртежом или моделом прикаже основне елементе грађе ћелије једноћелијских и вишећелијских организама; користи лабораторијски прибор и школски микроскоп за израду и посматрање препарата; хумано поступа према организмима које истражуje; користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата; табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке; разматра, у групи, шта и како је учио и где та знања може да примени.

ТЕМА:ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Одговорно се односи према свом здрављу; изражава критички став према медијским садржајима који се баве здравим стиловима живота; повезује промене настале у пубертету са деловањем хормона; идентификује поремећаје у раду органа и система органа изазваних нездравим начином живота;користи лабораторијски прибор и школски микроскоп за израду и посматрање препарата; хумано поступа према организмима које истражуje; користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата; табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке; разматра, у групи, шта и како је учио и где та знања може да примени

ТЕМА:ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Доводи у везу промене животних услова са еволуцијом живота на планети; истражује давно нестале екосистеме;повезује промене које се догађају организму током животног циклуса са активностима гена; повезује промене наследног материјала са настанком нових врста путем природне селекције;установљава узрочно-последичну везу између губитaка врста у екосистему и негативних последица у преносу супстанце и енергије у мрежама исхране; користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата; табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке; разматра, у групи, шта и како је учио и где та знања може да примени.

ТЕМА:НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Повезује промене које се догађају организму током животног циклуса са активностима гена; повезује промене наследног материјала са настанком нових врста путем природне селекције; користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата; табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке; разматра, у групи, шта и како је учио и где та знања може да примени

ТЕМА:ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Критички процењује последице људских делатности у односу на расположиве ресурсе на Земљи; повезује утицај еколошких чинилаца са распоредом карактеристичних врста које насељавају простор Србије; истражује присуство инвазивних врста у својој околини и вероватне путеве насељавања;  истражује разлоге губитка биодиверзитета на локалном подручју; користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата; табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке; разматра, у групи, шта и како је учио и где та знања може да примени

.

ШТА СЕ И КАКО ОЦЕЊУЈЕ

Иницијални тест-спроводи се на почетку школске године(прва недеља) и обухвата задатке на три нивоа:основни(идеално урађено 80%),средњи(идеално урађено 50%) и напредни (идеално урађен 20%) на нивоу одељења.На основу иницијалног тестирања наставник добија информацију са каквим предзнањем ученици крећу у нови разред и  које области и питања треба обновити.Исту информацију даје сваком ученику посебно.Обнављање се врши на редовним часовима, часовима допунске наставе и код куће. Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика.

Која знања и вештине имају ученици на појединим нивоима постигнућа

 На основном нивоу -ученик препознаје, именује и објашњава основна чињеничка знања о типичним, добро познатим биолошким феноменима и једноставним процесима. Познаје основну, за општу културу важну, биолошку терминологију. Изводи једноставна закључивања и уопштавања (на основу понуђених јасних одговора и/или једноставног визуелног оквира), решава једноставне биолошке проблеме и проблем-ситуације са јасним захтевом, малим бројем корака у закључивању и очигледним узрочно-последичним везама. У практичном раду уме да изведе једноставна истраживања са јасно дефинисаном процедуром. Има функционална знања која су важна за решавање свакодневних животних ситуација.

На средњем нивоу-ученик има сва знања и вештине са првог нивоа, а поред тога има и низ нових компетенција. Познаје репрезентативне феномене и процесе у биологији. Познаје и активно користи основну стручну терминологију. Способан је да уопштава и повезује градиво када су односи јасно видљиви и по узору на познате моделе закључивања. Разуме једноставна објашњења и активно их користи. Врши једноставна предвиђања за типичне ситуације. Решава једноставне биолошке проблеме и проблем-ситуације (са неколико захтева, 2-3 корака у закључивању и једноставним узрочно-последичним везама). У практичном раду уме да реализује прихватљиву процедуру прикупљања, бележења и интерпретирања података, уз асистенцију и чврсто вођење. Може, уз помоћ наставника, да постави једноставну хипотезу и осмисли једноставан експеримент за њену проверу. Разуме значај проверавања у науци.

 На напредном нивоу -ученик има све компетенције са претходна два нивоа, а поред тога има и низ посебних знања и вештина. Познаје мање типичне феномене и процесе у биологији. Познаје и активно користи биолошку стручну терминологију. Способан је да уопштава, повезује и интерпретира градиво. Активно примењује и самостално смишља сложенија објашњења (која захтевају увиђање мање очигледних веза између појава, повезивање више фактора и познавање специфичних механизама). Решава биолошке проблеме и проблем-ситуације са више захтева, више корака у закључивању и са сложенијим сплетом узрочно-последичних веза. Врши сложенија предвиђања (на основу вероватноће) и уме да провери њихову тачност. У практичном раду уме да изведе истраживање које је сложено/квантитативно, са вишеструком каузалношћу и исходима. Способан је да систематично прикупља, излаже и уопштава резултате истраживања и разуме зашто је систематичност важна. Способан је за аналитичко и синтетичко мишљење, уме да верификује хипотезу, познаје основе алгоритамског и процесног размишљања и разуме значај проверљивости и критичности знања. Способан је да успешно настави даље академско школовање.

Усмена провера постигнућа ученика – обавља се у току оба полугодишта. Најмање по две оцене треба да буду на основу усмене провере постигнућа ученика.

Начини оцењивања: Дискусија на часу, мапе појмова, проблемски задаци, есеји…

Писмена провера постигнућа ученика – обавља се у току оба полугодишта.

Начини оцењивања: Објективни тестови са допуњавањем кратких одговора, задаци са означавањем, задаци вишеструког избора, спаривање појмова…

Бодовање теста или петнаестоминутне контролне вежбе.

Постигнуће у тесту или петнаестоминутној контролној вежби се изражава у процентима.За тест или петнаестоминутну контролну вежбу даје се оцена пропорционално процентима.Оцена са теста се уноси у дневник у року од осам дана и мора бити евидентирана  у распореду контролних и писмених задатака у дневнику и најављена унапред ученицима. Након три петнаестоминутне вежбе, узима се средња вредност, и уколико је ученик задовољан својим постигнућем, оцена се уписује у дневник. Петнаестоминутна контролна вежба се не најављује!

Постигнуће изражено  у %Оцена
100 – 86Одличан (5)
85 – 71Врло добар (4)
70 – 56Добар (3)
55 – 41Довољан (2)
40 – 0Недовољан (1)

Пројекат – групни облик рада на одређену тему, а има за циљ: самостално прикупљање и критички одабир информација; решавање проблема; доношење одлука; планирање и поштовање рокова; самостално учење; рад у групи; сарадња; критички однос према властитом и туђем раду. Наставник јасно дефинише и упознаје ученике са елементима за вредновање пројекта, групног рада и индивидуалног рада у оквиру групе.

Начини оцењивања: Експерименти, истраживачки пројекти

Практични рад (оглед, лабораторијска вежба, практични задатак) – ученик/ученица се оцењује: за извођење огледа/лабораторијске вежбе/задатка, давањем једноставног објашњења рада (поступка) и начина одбране (излагања).

Начини оцењивања: Лабораторијске вежбе, проблемски задаци,симулације

 Активност и резултати рада ученика -су различите активности којима се показује примена знања ученика, самосталност, показане вештине у коришћењу материјала, алата, инструмената и др. у извођењу задатка, као и примена мера заштите и безбедности према себи, другима и околини, а које су у складу са програмом биологије.

Ученик се оцењује на основу:

– излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, графикони, табеле, постери…)

– писање есеја

– учешћа у дебати и дискусији

– учешћа на општинском, окружном или републичком такмичењу(пласман на општинско,прва три места на општинском и окружном такмичењу и пласман на републичко даје се оцена одличан(5)

– учешћа у различитим облицима групног рада

– збирка одабраних ученикових продуката рада – портфолија, у складу са програмом биологије…

Домаћи задатак – наставник вреднујесваки домаћи задатак својим потписом. Пет сакупљених потписа вреднују се оценом за једну више од оне која треба да се упише у дневник.Ученик сам одлучује да ли ће и када ће користити плусеве.Плусеви се сакупљају целе године.

Пет минуса за недонесене домаће задатке повлачи оцену мање од оне која треба бити унета у дневник

Рад на часу- подразумева ученикову пажњу, праћење (слушање наставника или ученика док излажу), једном речју активно учествовање у наставном процесу. За активност на часу ученик може добити плус који се касније сабира са плусевима за домаћи задатак.Овде се могу добити и минуси за  непажњу и непраћење на часу који се ткђ.сабирају са минусима за домаћи задатак.

 Сјајна идеја – добија онај ученик/ученица који у току часа, закључи, повеже, пронађе решење за постављени проблем… покаже своју генијалност!

Вредност идеје је одличан (5).

Школска свеска из биологије – наставник може да оцени школску свеску ученика на крају полугодишта/школске године. Наставник оцењује: садржај свеске, уредност, цртеже, додатне текстове…

 Остало -у закључну оцену за крај полугодишта/школске год. могу да уђу и остале активности и интересовања ученика, његова залагања, прикази занимљивих текстова из научно-популарне литературе, редован долазак на часове додатне и допунске наставе, припремне наставе,учествовање у секцији.

Закључна оцена утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена (најмање четири оцене током полугодишта) које су унете у дневник од почетка школске године.

Закључна оцена не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања. Као почетно полазиште код закључивања оцене узима се у обзир аритметичка средина оцена из елемената оцењивања. Осим аритметичке средине, у закључну оцену улазе све белешке праћења рада ученика. То подразумева описно праћење ученика у наставничкој свесци (ученички портфолио) као што су: различите способности ученика, марљивост и залагање, однос према раду, однос према наставнику и осталим ученицима, школској имовини, животној средини у окружењу школе, напредовање или назадовање у раду, уредност, интерес за предмет и слично. Закључна оцена не мора произлазити из аритметичке средине уписаних оцена, а нарочито ако је ученик показао напредак у другом полугодишту.

Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта.

                                                                                                        Предметни наставник:

                                                                                                               Бајрам Хоџић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *